Wednesday, 14 February 2018

COVER REVEAL: Vlad by K. Webster & Ker Dukey


Happy #CoverReveal for Vlad by Ker Dukey and K Webster!

Add to Goodreads: http://bit.ly/2njyAXE
 
Synopsis
The Vasiliev name is a powerful one.
We rule with an iron fist and we do it well.
Being the eldest, I am Father’s best hope at keeping us at the top of the food chain.

Everything I do has purpose.
Everything I do has reason.
Until her.

I play my games thinking several moves ahead.
Power. Power. Power.
Until her.

The next move requires I marry and soon.
This will strengthen us and secure our position.
But I am not to marry her.

I am to wed the eldest Volkov.
Problem is, her younger sister is the one who awakens my dead heart.
It is her I want in my bed and by my side forever.
Her. Her. Her.

In this game, though, it’s not about what I want.
But maybe it can be about what she wants.

I am Vlad.
Vile. Vicious. Villainous. Vasiliev.
And I will win eventually.
 
 
About the Authors

About Ker:
My books all tend to be darker romance, edge of you seat, angst filled reads. My advice to my readers when starting one of my titles...prepare for the unexpected.

I have always had a passion for storytelling, whether it be through lyrics or bed time stories with my sisters growing up.

My mum would always have a book in her hand when I was young and passed on her love for reading, inspiring me to venture into writing my own. I tend to have a darker edge to my writing. Not all love stories are made from light; some are created in darkness but are just as powerful and worth telling.

When I'm not lost in the world of characters I love spending time with my family. I'm a mum and that comes first in my life but when I do get down time I love attending music concerts or reading events with my younger sister.


About K:
K Webster is the author of dozens romance books in many different genres including contemporary romance, historical romance, paranormal romance, and erotic romance. When not spending time with her husband of twelve years and two adorable children, she’s active on social media connecting with her readers.

Her other passions besides writing include reading and graphic design. K can always be found in front of her computer chasing her next idea and taking action. She looks forward to the day when she will see one of her titles on the big screen.

 
 
Enter to #win a $20 Amazon Gift Card!
 

Sunday, 4 February 2018

Anjes Marten Ligan - Srećni ljudi čitaju i piju kafu


Izdavač - LAGUNA

''Htela sam da spavam, san će mi pomoći da zaboravim.''

Dijan je imala savršen život. Bila je supruga i majka, kao i vlasnica kafe knjižare Srećni ljudi čitaju i piju kafu.
Ali kada u saobraćajnoj nesreći izgubi muža i ćerku, iznenada gubi i sama volju za životom. Godinu dana živi sama, zatvorena, udaljenja od svih i svakoga, jedina osoba kojoj dopušta da je vidi jeste Feliks, njen prijatelj.

''Makar to bilo poslednje što ću uraditi pre nego što umrem, svima ću pokazati da mogu da idem do kraja.''

A onda jednog dana iznenada odlučuje da se preseli u jedan gradić na irskoj obali i da promeni svoj život. Niko iz njene okoline ne veruje da je sposobna da uradi tako nešto, ali ta odluka će joj doneti velike promene u život.

''Nikada nisam podnosila rastanke.''

Upoznaje Edvarda, uzdržanog fotografa i njegovu porodicu.
U samom početku, njih dvoje se nikako ne slažu, oboje oštećeni i mrzovoljni. Međutim tanka je linija između ljubavi i mržnje i tako dozvoljavaju sebi da ponovo zavole...

''Nekoliko sati bez njega i već mi je nedostajao.''

Ja sam se zaljubila u naslov knjige, zaista jesam... I toliko sam želela da je zavolim i da je obožavam, ali, nije ispalo tako.
Svi junaci su plitki i površni.
Svi imaju neke priče koje po pravilu treba da pogode i da rasplaču, ali mi ništa nije bilo dovoljno uverljivo. Stil pisanja nije dovoljno dobar za ovakve teme.

''Šta očekuješ od mene?''
''Da uzmeš svoj život u svoje ruke... i doneseš neke odluke.''

Kraj knjige je glup, glavna junakinja je dosadna, Edvard je naporan. Nije postojalo ništa što bi me vezalo za ovu pričicu.
Ovo je samo moje mišljenje jer znam da postoji dosta ljudi koji ovu knjigu vole, ali ja nisam jedna od tih.

''Ne treba da mi služiš kao štaka o koju ću se oslanjati, niti kao lek, jer zaslužuješ da budeš bezuslovno voljen takav kakav si. I znam da te... ne volim na pravi način. Bar ne još. Moram najpre da se saberem, da postanem jaka, da ozdravim. Tek kada mi više ne bude bila potrebna ničija pomoć, moći ću ponovo da volim. Iskreno da volim. Razumeš li?''

U svakom slučaju, kratka je, pa se srećom brzo pročita.
I jedna je od onih koje se nikad ne bih odrekla upravo zbog naziva i same posvete koja je na prvoj stranici. 

''Ne isključuj me iz svog života.''
''Čak i da hoću, ne bih to mogao.''

2,5 zvezdice.

''Srećni ljudi piju i vode ljubav.''

Sunday, 28 January 2018

Stefano Beni - Margerita Dolčevita


Izdavač - NOVA KNJIGA

''Čak i kada imaš četrnaest godina i šest meseci možeš da žališ za nečim. Kažete da je prerano? A šta ako umreš sa petnaest?''

Margerita ima 14 godina, živi sa svojom porodicom normalnim životom u predgrađu. Takođe, život im ulepšava pas Kuntalo.
Oni su obični, majka gleda sapunice i puši virtuelne cigare, otac popravlja stare stvari, jedan brat je zaljubljen u svoju učiteljicu, dok je drugi pravi pubertetlija.
A Margerita voli knjige, prirodu i životinje, štreberka i puna je mašte.

''Čim deca odrastu, odmah shvate da nije istina ono što su im govorili kad su bili mali, pa ipak i oni svojoj deci recikliraju istu staru laž. To jest, svi žele da deci prodaju jedan bolji svet. Već vekovima se igramo gluvih telefona, a ishod je da je ova Zemlja, ovaj mehurić pun mržnje.''

Jednog dana ova porodica dobije nove susede koji grade kuću u obliku kocke. Dvorište im čuva opasni pas čuvar, oni su sređeni, poslovni ljudi i naizgled savršeni, tj. potpuno drugačiji od Margeritine porodice.
Oni imaju samo jendu ''grešku'', sina Angela, koji se dopada našoj glavnoj junakinji, jer je čudan, jeziv i drugačiji od svoje porodice. 

''Kada volim, mrzim svakoga.''

Pojavom savršene kocke i novih komšija, sve se menja, uključujući i Margeritine članove porodice koji počinju da slušaju njihove savete i zaboravljaju sve ono što su bili.
Međutim, Margerita im ne veruje jer oni ruše sve ono što ona voli.
I tako počinje njena borba protiv ostatka sveta.

''Lepe i užasne stvari uvek stoje jedna uz drugu.''

Bajkovita satira o Margeriti koja razume svet bolje od odraslih i o njenoj imaginarnoj drugarici Prašnjavoj devojčici koja besni kada se sprema neko zlo.

''Uvek je tako: da bi sredio jednog zlikovca, potamaniš hiljadu ni krivih, ni dužnih.''

Ovu knjigu sam sasvim slučajno kupila na Sajmu, priznajem, privukla me je naslovna stranica, ali nisam se pokajala.

''Sem toga, kad hoćeš da zaspiš, treba da zaustaviš misli, a to nije lako. To je kao kada si u čamcu: prestaneš da veslaš, a onda te talas dohvati i odnese na obalu, ili na pučinu ili bogzna gde.''

I sama urlam koliko je važno da sačuvamo prirodu i životinje, prezirem klovnove na tv-u i većinu ljudi, tako da sam razumela Margeritu i njenu borbu.

''I zato ja, devojčica kojoj ističe rok, smatram:
da odrasli više nemaju čemu da nas nauče;
da bi bilo bolje da mi odlučujemo, a da oni pišu pismene zadatke protiv rata:
da bi trebalo da se okanu snimanja filmova u kojima pravda pobeđuje i da učine nešto za tu pobedu čim izađu iz bioskopa.''

Samo zbog zbrzanog i haotičnog kraja, dajem 4 zvezdice, inače bi bilo 5.

''Napolju je promicao grad, siv i pokisao jer je proleće kasnilo, možda će doći i iduće zime.''


Saturday, 27 January 2018

Jan Martel - Pijev život


Izdavač - LAGUNA

''O svom radnom životu nemam da kažem ništa - sem da je kravata omča i da će bez obzira na to što je okrenuta naopačke zadaviti čoveka ako nije pažljiv.''

Pi poseduje veliko znanje o životinjama i voli priče. Sin je vlasnika zoološkog vrta. On ima 16 godina, izučava sve religije i sve ga na neki način zanimaju.

''Izabrati sumnju za životnu filozofiju isto je kao izabrati nepokretnost za način transporta.''

Jednog dana Pi, zajedno sa svojom porodicom i životinjama teretnim brodom kreće iz Indije u Kanadu. Međutim brod tone, on je jedini preživeli, a sa njim u čamcu za spasavanje nalaze se i hijena, orangutan, povređena zebra i bengalski tigar.
Posle 227 dana stižu na obalu.
Tigar, koji je eliminisao zebru, orangutana i hijenu, beži u divljinu, dok Pija pronalaze, ispituju i zahtevaju istinu.

''Zašto mi ljudi istrajavamo u zlu?''

Da li je Pijeva istina ona prava istina ili je izvrnuta?

''Uspomene su mi nesređene.''

Mene je ova knjiga toliko zaintrigirala i baš sam se obradovala kada sam videla da je Laguna prevela. Postoji i film koji je nahvaljen, ali ga nisam pogledala.

''Čuvaj se čoveka. On ti nije prijatelj.''

Međutim za ljude koji:
1. Nisu religiozni i nemaju baš lepo mišljenje o religijama; i
2. Preziru zoo vrtove i koji se rastuže kada pročitaju bilo istinitu ili izmišljenju priču o povređenoj/ubijenoj životinji...
Ova knjiga je katasrofa.
Dakle, ja stvarno ne znam kako i zašto sam mislila da će mi se ovo svideti.

''Najopasnija životinja u zoološkom vrtu je ćovek.''

Prvu polovinu knjige sam jedva pročitala, danima sam se borila, onda sam drugu polovinu pročitala za jedno veče da se agonija što pre završi.

''Uvek je bilo ljudi koji su se smatrali pozvanim da brane Boga, kao da je on - konačno stvarnost, okvir sveg postojanja - nekako slab i bespomoćan. Ti ljudi prolaze pored udovice izobličene od gube koja moli za neku paru, prolaze pored dece u ritama koja žive na ulici, i misle: ''Sve je kao i obično.''
Ali ako im se učini da je neko uvredio Boga, onda je to druga priča. Lice im pocrveni, grudi im se silno nadimaju, gađaju se besnim rečima. Njihova zgroženost je zapanjujuća. Njihova odlučnost je zastrašujuća.''

Jedino što valja jeste poslednjih 30-ak stranica i to je jedini razlog što knjiga nije ostala neocenjena (jer bi i jedna zvezdica bila mnogo).

''Nije ispalo kao što smo zamišljali, ali šta se tu može? Čovek mora da prihvati život kakav jeste i da se snađe najbolje što može.''

Zbog samo kraja 2.5 zvezdice od mene, mogla sam samo i to da pročitam, bila bih srećnija, ali nisam preskakač, pa je moralo biti ovako. 

''Ljudi se kreću u nadi da će naći bolji život.''

Saturday, 20 January 2018

Kersti Mozli - Dečko koji mi kuca na prozor


Izdavač - VULKAN IZDAVAŠTVO

Bože budi precizan i baci mi jednog "Lijama" bar na par dana da me preporodi 😀
Ovo je moglo da se napiše i na kraju mog osvrta na ovu knjigu ali moralo je da bude napisano ispred svega.
Knjige treba da nam budu beg u nesto naše, nestvarno, manje stvarno. Naravno da postoje knjige koje su i previše stvarne, ali ljudi moji, Dečko je na ivici nestvarnog. "Dečko koji mi kuca na prozor " je baš to, i presrećna sam što sam pobegla u nju. Raspilavila me, kao u crtaćima kad se crtani likovi svuljaju na stolici od miline.

Ljubavna priča, tačnije životno ljubavna priča dve osobe koje su jedno drugom poklonili sve. Baš sve!
Porodica sa problemom koji se dešava i prisutan je dok su Amber i Džejk mali sve dok ne prekvite sa tim lošim, ali prekasno. Amber je devojčica koja je prepuna boli i straha, prepuna ružnih sećanja i zombija koji joj piju krv svake noći kad zatvori oci. Traumu koju ima ublažuje sasvim neobičan gest dečka iz komšiluka, najboljeg druga njenog brata. Nije imala odgovor zašto je tako, ali je tako. Sve nestane kad se oseti bezbedno i sigurno u njegovoj blizini. On, Lijam, neko ko je kao u najlepšim ljubavnim filmovima svoj prvi pogled na devojčicu poklonio njoj i ona je tog trenutka postala njegov Anđeo. Ne verujem u ljubav na prvi pogled ali ova knjiga ruši sva moja neverovanja u vezi
toga. Poklope se valjda te neke kockice, ljudi, misli, osećanja, poklope se dlanovi i sve dođe na svoje mesto. Pronađu se dve duše suviše rano i onda prođu onaj klinački sladak put. On, štiteći nju od sopstvenih strahova svako veče je bio noćni Lijam, njen dečko koji pokuca na prozor i postane zaštitnik. Zagrli je i sve nestane 

"... Odlučno je odmahnuo glavom. 
"Ne odlazim dok ne prestanes da plačeš", rekao je. 
Čvršće me je zagrlio oko struka i oborio me na krevet, pored sebe. Bilo mi je lepo. Osećala sam se sigurno i zaštićeno u njegovom čvrstom zagrljaju. Prestala sam da se opirem. Predala sam se i šćućurila uz njega čitavim telom. Jecala sam mu na grudima."

Iako je on bio oličenje lepote i bio je mangup za kojim je horda devojaka uzdisala, ipak je ona bila ta sa kojom je uveče zaspao i ujutru se budio, onako samo da bi je zaštitio od njenih strahova i podario miran san. Imala je noćnog Lijama koji je prebdeo uz nju i bio joj "drug" koji je skrivajući svoja osećanja prema njoj bio tu za nju uvek i pored koga se osećala potpuno zaštićena. 

"Retko kad smo imali nešto lepo da kažemo jedno drugom. Zbog toga smo najčešće ćutali." 

U toj njihovoj noćnoj tišini su se pronašli.
Drugi Lijam, dnevni , bio je šarmer, zadirkivao je, flertovao sa njom, sa svima oko sebe i bio nepokolebiv. Kad se noć i dan isprepleću u jednoj osobi i kad preovlada onaj njen, to postane prelepa priča o dvoje mladih koji svoje duše poklone jedan drugom. Srca drhte kad su u blizini, oči se cakle, počinje golicanje mašte, zadirkivanje, hoću neću igra i sve ostalo što tinejdžeri dožive kroz nezaboravno iskustvo te prve prave ljubavi. Njegova prikrivena ljubav kad ispliva on je podigne tako visoko iznad svih da je to prosto nesalomivo. Pa zar nije ljubav takva?

Postojao je u knjizi momenat koji je malo zatamnio sliku celokupne knjige, ali pomislivši na prelepu ljubav koja je kroz svakodnevne njihove čarkice i zavrzlame opisana, padne u vodu deo koji i nije baš za ovakvu knjigu.

Momcima preporuka od srca, trebate pročitati knjigu jer je ovo lepa lekcija kako treba postupati sa ženskim bićem, devojkama bi išla preporuka da je pročitaju i da shvate kako treba gledati malo šire i više od onoga ispred njih. Postoje skrivene stvari između redova samo ih treba uočiti, i doživeti na pravi način.

U knjizi ljubav pobeđuje sve, čak i sa Amberine strane ovo je bila ljubav toliko jaka da se zbog osobe koju voli suoši sa najgorom noćnom morom i najvećim bolom. To je ispit koji su oboje položili. Amber je pobedila svoju nesigurnost i bila njegov Anđeo a on, on je nestvaran i božanstven u svakom slovu, svakoj rečenici i stranici ove knjige. Ali baš, baš, baš svakom.
 

Neko bi rekao najlepše su tišine dve duše i ne bi pogrešili uopšte. Ova knjiga pokazuje da su najlepše topline koje se dobiju zagrljajem dva tela, dve duše, jakim zagrljajem njenih i njegovih prstiju. Topline koje su utočište i snaga, lek i uteha u moru bolnih sećanja.